Laprdam sta stignem

Dobrodošli na moj blog

03.01.2018.

Macak

Odavno smekam jednog divnog macka koji povremeno dodje do moje kuce :) Veliki macak one tigrove boje. Ali plasljiv pravo. Neobicno mi bas da je onoliki macor onoliko plasljiv. Kad mu dajem nesto da jede, on se ne priblizava na kratke distance. Danas kad sam mu davao nesto hrane prisao mi je na nekih metar i po od mene. Lagano se oslobadja straha. Al to je macak i lijep, i krupan, i inteligentan,  i  ne svadza se i ne tuce sa drugim macama, boji ih se. Ove druge mace, kojih ima hejbet, od ovog mog rahmetli komsije, one me se ne boje, cak su i previse dosadne. Petljaku mi se u noge i samo gledam kad cu jednom pasti. Al ko uzinad, one koje me vole nekakve ruzne,  i sto je jos gore glupe, aovaj lijepi macak se boji.  Kolko su ove ostale glupe ja to nikada do sada nisam vidio.  Ja kad im bacim  hranu, one nista zivo ne kontaju, gdje je to sto sam im bacio. Malo njuse i odustanu i ne nadju ono. Ovaj lijepi macak skonta i pocne da ruca :)  Nadam da ce se ovaj veliki macak jednom da oslobodi. Ako se oslobodi, milslim da bih ga povremeno pustao i u kucu :)

Kad spomenuh ovog komsiju, danas sasvim slucajno,  sam mu bio na mezarju. Stvarno mi je zao sto je umro. Fali mi vise nego neki koji su mi bili familijarno blizi. Mlad, visok i jak ko zemlja. Covjek bi reko onakvi sve predevaraju. A eto, nestade ga pravo iznenada. I tu se ne moze nista, nema sile koja ga moze da vrati ovamo.

Tako et.

*/